Pri odobravanju kredita banke su sve rigoroznije, ali zato gotovo da više i ne traže žirante za obezbeđenje zajmova. A i da od toga nisu odustale, u Srbiji je vrlo teško naći garante za bilo koji zajam. Više ni prijatelji niti najbliža rodbina nisu spremni da budu jemci svojim najbližima, jer su se mnogi “opekli”, ili su i sami prezaduženi.

Bankari sada zahtevaju žirante samo u dva slučaja: kod većih iznosa kredita ili kada procene da klijent nije dovoljno kreditno sposoban.

- Žiranti su ostali sredstvo obezbeđenja samo kod pojedinih kredita - kažu u Rajfajzen banci. - To su, na primer, keš zajmovi veći od 400.000 dinara, ili u slučaju kada smatramo da je klijentu potrebno dodatno obezbeđenje za neku pozajmicu.

Za kredite iznad 8.000 evra, kod većine banaka, a naročito za stambene, potrebna je hipoteka. Ima slučajeva kada građani ne mogu da ponude ovu vrstu obezbeđenja, ali mogu da pronađu dva žiranta koja će svojim primanjima i imovinom garantovati otplatu nekog dugoročnog zajma. Kod preostale većine zajmova kao garancija uzima se menica.

Do sada se pokazalo da su žiranti veoma loše prošli kao garanti kredita. U nekim slučajevima morali su čak da rasprodaju kuće, stanove i lokale kako bi namirili dugove koje nisu učinili, ali za čije su vraćanje jemčili. Banke su do sada zahtevale žirante ako klijent već ima kredit koji ratom opterećuje zaradu više od 19,98 odsto. To je značilo da je klijent morao da obezbedi jemce ako želi da kupi veš-mašinu ili nešto drugo, a već ima, na primer, gotovinski kredit na čiju otplatu izdvaja petinu plate.

U Srbiji, gde zaduženost po zaposlenom prelazi 2.000 evra, jemca je gotovo nemoguće naći. Osim toga, žiranti su “staromodno” obezbeđenje kredita, i retko da se u bilo kojoj zemlji još traže. I sama Narodna banka Srbije nedavno je preporučila bankama da žirante razreše obaveze, odnosno zaduženja sa polovinom rate kredita onome kome su garanti. Tako sada jemci mogu i sami da se zadužuju.