Iako je letnja odeća sada na sniženju, ona od organskih materijala i dalje je skupa. Uprkos tome, ima onih koji kupuju samo "zelenu“ garderobu.

Proizvođač garderobe od prirodnih materijala "Hesnatur“ (Hessnatur) počeo je proizvodnju dečije garderobe bez hemikalija pre trideset godina. Od tada, kompanija je u stalnom rastu. Sada imaju široku ponudu, počev od vunenih potkošulja do dizajnerske kolekcije.

"Ljudi su nekada nosili ekološku odeću kao svojevrsan odraz svog stava. Ona je možda imala specifičan miris, ali je bila laka za održavanje. Danas možete da prodate odevni predmet od prirodnih materijala samo ako izgleda dobro, ako je visokog kvaliteta i ako je moderan“, kaže za "Dojče vele" Verena Kunert iz "Hesnatura".

Materijali poput konoplje ili lana danas su podjednako udobni i privlačni kao što su pamuk ili svila. Ali ima i novih materijala, kao što je recimo bambus.

"Veoma egzotično, veoma mekano, u pitanju je prirodno vlakno idealno za leto. Prijatno je na dodir i vrlo neobično jer je teško doći do ekološki uzgajanog bambusa“, kaže Verena.

Istraživači u Institutu za vlakna na Bremenskom univerzitetu, veruju da će porasti potražnje za prirodnim materijalima. Oni trenutno istražuju različite vrste kopriva, koje se lako gaje i za koje se veruje da imaju sjajnu perspektivu.

"Možete da napraviti pantalone, jakne i majice od koprive. Ako ovakav materijal možete da proizvedete u dovoljnim količinama i po odgovarajućoj ceni, onda ćete imati dobre šanse na ovom tržištu“, kaže Holger Fišer sa Bremenskog univeziteta.

Naučnici pokušavaju da dobiju vlakana koprive koja su finija, a jača. To je spor i detaljan proces. Oni, ipak, veruju da će sintetika, napravljena od petrohemikalija, uskoro postati deo prošlosti.

"Ako pogledate cenu sirove nafte, videćete da će ona nastaviti da raste. To znači da će prirodni materijali postati vrlo traženi“, kaže Fišer.

Dakle, budućnost izgleda ružičasto za proizvođače ekološke garderobe. Porast cena sintetike znači da će sve više kupaca razmišljati o kupovini odeće napravljen od biljnih ili životinjskih vlakana. A ona danas više ne grebe i ne golica.