Magistar ekonomskih nauka, zaposlena kao istrazivač u Institutu "Mihajlo Pupin" u Centru za istraživanje razvoja nauke i tehnologije, Sanja Popović-Pantić je i stručnjak za menadžment,  i jedan od osnivača Udruženja poslovnih žena Srbije, ali i ostvarena porodična ličnost - majka i supruga.

Izuzetno aktivna, dinamična, vešta i sposobna, sjajan organizator svog vremena, jedna je od žena na koje bi trebalo da se ugledaju druge žene. Pogotovu što se svojim svestranim angažovanjem trudi da na svaki način pomogne drugim ženama.

Sve ovo bili su više nego dovoljni razlozi da razgovaramo sa Sanjom i pokušamo da našim čitateljkama otkrijemo tajnu njene uspešnosti.

o Autor ste i koordinator većine projekata za razvoj ženskog preduzetništva. Konkretno, koji su to projekti i na realizaciju kojeg od njih ste posebno ponosni?

- Udruženje poslovnih žena se bavi planiranjem i ostvarivanjem raznih projekata. Svi se, generalno, odnose na jačanje dve ciljne grupe žena u preduzetništvu: početnica i žena koje već vode etablirane biznise.

Projekti se u tom smislu i razlikuju i zavise od toga kome su namenjeni. Osim toga, bavimo se i kontinuiranim istraživanjem ženskog preduzetništva i tako obezbeđujemo, za sada, jedinu statističko-informativnu osnovu za žene u preduzetništvu u Srbiji. To nam je omogućilo da nas institucije za razvoj malih i srednjih preduzeća prepoznaju kao relevantnog partnera. Posebno sam ponosna na projekat koji promoviše primere dobre prakse u ženskom preduzetništvu, a to je „ CVET USPEHA ZA ŽENU ZMAJA“,  koji je ove godine obeležio petogodišnji jubilej. To je naš najvidljiviji projekat, ali ne i jedini. Kroz naše projekte za „start up“, prošlo je oko 3 000 žena iz cele Srbije a oko 200 ih je napravilo svoje firme. Neke su uspele i da ih prošire i zaposle nove ljude, što sve predstavlja satisfakciju za nas koje na tome radimo i čime se ponosimo.

S obzirom da država još nema posebne programe za samozapošljavanje žena, značaj naših projekata je utoliko veći.

o Pre 11 godina inicirali ste osnivanje regionalne ženske mreže na prostoru bivže Jugoslavije. Koja je svrha te mreže, šta su joj ciljevi?

- Ova mreza u tom obliku više nije aktivna, ali su je nasledile neke druge mreže i projekti koji omogućavaju da se preduzetnice iz regiona i dalje susreću. Moram da istaknem da su poslovne žene iz regiona komunicirale i onda kada njhihove države nisu, a činjenica da je sada i taj kanal uspostavljen, olakšava i nama poslovanje.

o Da li žene sa ovih prostora, bez obzira na razmirice koje su se desile, bolje sagledavaju probleme, zajedničke interese, uopšte, da li bolje sarađuju od muškaraca? Da li su manje sujetne i surevnjive?

- Pravo pitanje u pravi čas (ha, ha). Upravo smo se prošle nedelje vratile iz Zagreba, gde je naših 10 članica, preduzetnica, učestovalo u konferenciji “Investiranje u budućnost” koji je organizovao Stejt Dipartment (Americka vlada), uz pomoc američkih ambasada u zemljama regiona. Mi smo imale priliku da se ponovo susretnemo sa preduzetnicama Hrvatske, BiH, Crne Gore, Makedonije, Albanije, Kosova. To smo iskoristile za vrlo konstruktivne razgovore i dogovore. Već ovih dana odlazimu u Albaniju. Usput ćemo svratiti u Podgoricu, gde ćemo se susresti s preduzetnicima Crne Gore u sklopu projekta Evropska mreža preduzetništva. Sve ovo dovoljno govori koliko smo spremne na saradnju i razumevanje. A, kad je reč o surevnjivosti, mogu da kažem da je jedan od razloga zbog kojeg su žene, iako manjina u biznisu, kada jednom uspeju, stabilnije, upravo u tome što umeju da slušaju i čuju drugog. Nije to samo moj utisak, već to potvrđuje i izveštaj EBRD (TAM/BAS). Naime,  žene su kao vlasnice imale mnogo više uspeha u projektu korišćenja besplatnih konsultantskih usluga, koji su im pomogli da svoje firme sertifikuju i probiju na zahtevno evropsko tržište. U balkanskoj kulturi je i dalje kod muške populacije često prisutan sindrom “sveznanja” i pristupa “a sad ja tebi da kažem”, koji je prilično isključiv, a tu onda nema razvoja ili, bar, ne brzog priključka u savremene trendove poslovanja.

o Jedna ste od manjine obrazovanih, pametnih ljudi, posebno žena, koja uspeva da to svoje znanje i savete adekvatno naplati. Kako ste u tome uspeli i koliko ste to morali da "platite"?

- Kao istraživač sam na budzetskoj plati i tu nema govora o “naplaćivanju” znanja, ali se, istovremeno, bavim i konsultantskim poslom, koji je dolaskom evropskih fondova i razvojnih projekata dobio na značaju. Evropskim partnerima je veoma važno da u lokalnim sredinama imaju na raspolaganju adekvatne profile sa specifičnim znanjima. I, mogu da kazem, da su imali sreće u Srbiji, jer, bez obzira što taj broj još nije dovoljan , ipak je veći nego u nekim drugim državama u kojima su implementirali slične programe. Taj se posao ceni, ali je još dnevnica stranog konsultanta višestruko veća od dnevnice domaćeg, iako razlike u znanjima i sposobnostima nisu tolike. Istini za volju, niko od nas nije školovan za ovu vrstu posla, pa smo i mi učili kroz rad sa strancima, tako da su iskustvo i stalno učenje i usavršavanje preduslov za profesionalnu konkurentnost. Tu nema stajanja i to je cena koja se stalno “plaća”. Meni je puno pomogla i specijalizacija na “Brajton univerzitetu” za inovacionog konsultanta i rad sa malim i srednjim preduzećima na terenu, pored domaćih akademskih zvanja, s obzirom da sam na putu da steknem i  doktorsku titulu.

o Bili ste, izmedju ostalog, urednik publikacije koja je obrađivala temu kako žene, samozapošljavanjem, da prevaziđu i pobede svoje siromaštvo. U čemu su te žene grešile i šta su im stručnjaci savetovali?

- Tesko da možemo govoriti o ”greškama” žena..Možda sam malo  pristrasna, ali, čini mi se, da ipak osnovni problem leži u manjku adekvatne institucionalne podrške onima koji žele da se samozaposle. I nije samo reč o tome da im pomognete kroz povoljan “start up” kredit, na primer, već i da ih posle ne dočekaju rigorozne fiskalne dažbine, raznorazane takse, koje moraju da plate a da još nisu napravile ni prvi promet. Dakle, neophodna je sveobuhvatna reforma a posebno poreske politike, koja svih ovih godina ostaje nedodirljiva. Razni drugi državni programi podrške konkurentosti i inovativnosti malih i srednjih preduzeća, koje mogu da pohvalim, imali bi i veći efekat, ako bi se pomenute reforme, makar, počele da sprovode i to na način da preduzetniku bude bolje. Jer, to je sektor koji zapošljava oko 2/3 radno sposobnih ljudi kod nas, i on će vratiti taj novac u budžet kroz nova zapošljavanja, pa će i državi biti bolje.  Medjutim, ovaj algoritam koraka je, nažalost, obrnut...

Opširnije u štampanom izdanju...