Petak, 22.03.2019.

E-mail lista

Budite u toku, prijavite se

Kursna lista na dan: 22.03.2019.

E M U EUR 117.9464 
S A D USD 103.6527 
SVAJCARSKA CHF 104.4051 
V.BRITANIJA GBP 136.2282 
KANADA CAD 77.5147 
HRVATSKA HRK 15.896 
BIH BAM 60.305 
BELEX Line   (%)
BELEX 15   (%)

U fokusu

Poslovna Žena, 13.05.2012.
Borac za prava žena

Borac za prava ženaPriča o Klari Cetkin je, zapravo, priča o „običnim ženama koje su stvarale istoriju“. Ženama koje su dokazale da stereotipe mogu da ruše i sruše i sasvim obične žene, one koje su se osmelile i pobunile protiv podređene uloge u svetu muškaraca.

Nije pristajala da one, žene, koje su te iste muškarce nosile u sebi devet meseci, rađale ih i podizale, ne budu sa njima ravnopravne, niti da ne mogu da odlučuju, obrazuju se, rade i zarađuju. U razvijenim zemljama žene su se, doduše, zapošljavale u tekstilnoj industriji, zanatstvu ili kao pomoć u domaćinstvima, gde su radile do izrabljivanja, za bedne nadnice, bez prava prigovora.

Svaki pokušaj žena da negoduju zbog podele sveta na „suknje“ i „pantalone“ i tradicionalne uloge supruge i majke, završavao bi se – porazom. Vrata da nešto promene, otškrinuo im je neočekivani razvoj tehnike i tehnologije, koj ije zahtevao veći broj zaposlenih. Ispostavilo se da tu potrebu ne mogu da podmire samo „hranioci porodice“, pa su za rad regrutovane i žene. Time je njihova viševekovna podređena uloga samo nastavljena, jer su radile bespoštedno, teške poslove, a zarađivale daleko manje od muškaraca. Kada više nisu mogle, niti htele da trpe nepravdu, žene su se odvažile da protestuju i da kompas budućnosti usmere ka svetu u kome će se i one pitati i poštovati. Prošlost nisu mogle da promene, niti da ublaže nepravde koje su im vekovima činjene, ali su zato nastojale da raskrste sa vremenom i obezbede bolje sutra za sebe, svoje kćeri, sestre, unuke...

Kad se pomene ime Klare Cetkin, neminovno je da se osvrnemo na borbu koju se žene njenog doba vodile radi ostvarenja ličnih prava. Još u ranoj mladosti Klara se interesovala za pitanja i probleme radničkog pokreta, kome je u tridesettrećoj godini života i pristupila. Posebno se zalagala za poboljšanje društvenog položaja žena. Na njenu je inicijativu, na Drugoj međunarodnoj konferenciji žene, koja je održana u Kopenhagenu 13. i 14. avgusta 1910. godine, doneta odluka da se svake godine organizuje – Međunarodni praznik žena – 8. mart. Odlučeno je da se taj dan slavi kao uspomena na velike demonstracije američkih žena, koje su organizovane pod parolom borbe za opšte pravo glasa 1909. godine. Cilj ove međunarodne manifestacije ogledao se u postizanju solidarnosti muškaraca i žena, zaštiti žene na radu, zakonskom izjednačavanju ženskih prava, ukidanjem trgovine belim robljem i zaštiti dece. Od tada, u celom svetu 8. mart se slavi kao Međunarodni dan žena.

Opširnije u štampanom izdanju...



Ocena
Vaša ocena
Bookmark and Share
Nema fotografija za ovu vest

Ponuda Meseca

Izdvajamo

Promocija

Copyright © 2009 Poslovna Žena • All Rights Reserved