Kada je pre tri godine pokrenula prvu domaću internet suvenirnicu, preko koje se u zemlji i inostranstvu promovišu i plasiraju proizvodi karakteristični za naše podneblje, Ana Jovanović nije ni slutila da će je ta ideja lansirati među najuspešnije domaće preduzetnice.

Odluka da u mrežu saradnika uključi žene koje su ostale bez posla i domaćice koje se bave seoskim turizmom doneo joj je nagradu „Cvet uspeha za ženu zmaja”, koju svake godine dodeljuje Udruženje poslovnih žena.

– Putujem po Srbiji i držim seminare na temu kako nezaposlene žene da profitiraju iz hobija. Jer, ne postoji nijedan razlog da one svoje proizvode, koje poklanjaju, lepo ne upakuju i prodaju. Tako žene koje se bave narodnom radinošću, izradom suvenira i starim zanatima mogu sebi da obezbede izvor prihoda ili bar da dopune kućni budžet. Podučavam ih kako da definišu suvenir svog domaćinstva, osnuju firmu i plasiraju sopstveni proizvod . Rezultati nisu izostali. Svakodnevno se javljaju nove saradnice koje bi da se bave ovim poslom – kaže Jovanovićeva i dodaje da od 500 proizvođača suvenira i zanatlija od Subotice do Zvečana, sa kojima ona sarađuje, oko 60 odsto čine upravo žene.  

Kako je uopšte došla na ideju da ih okupi?

Radeći u Turističkoj organizaciji Srbije na razvoju seoskog turizma upoznala je tržište i shvatila šta mu nedostaje. Napustila je siguran posao i sa suprugom krenula u privatni biznis sa idejom da pokaže šta Srbija ima da ponudi.

– Poznajući dobro mogućnosti Interneta, marketing i turizam osnovali smo firmu „Krojač”, čija je osnovna delatnost veb dizajn i internet prezentacije. Pokrenuli smo projekat „Suveniri Srbije” sa željom da proizvode domaće radinosti sa ulice preselimo na globalnu mrežu. Za dve godine smo postali krovno telo za njihov plasman, promociju i promišljanje nastupa na raznim manifestacijama. Što je najvažnije, pokrenuli smo zanatlije da počnu da prave suvenire karakteristične za Srbiju, a ne da na kineske proizvode lepe etikete „Pozdrav sa Zlatibora” – objašnjava Jovanovićeva.

Njen deo posla je da članove svoje mreže informiše o konkursima, uputi ih gde da kupe sirovine za svoje proizvode, koje banke daju najpovoljnije kredite, ostvari im kontakt sa regionalnim agencijama za razvoj…

– Suveniri ne treba da se predstavljaju samo na manifestacijama. Pokušavamo da uspostavimo kontinuiranu serijsku prodaju ove svetske „mamipare”. U našoj zemlji ne postoji dovoljno osećaja za tu vrstu posla. Trebalo bi se više angažovati jer u inostranstvu svaki turista potroši najmanje pet evra za suvenire, a kod nas nema gde ni da ih kupi. U centru Beograda postoje samo dve takve radnje – kaže naša sagovornica.

Holandska organizacija za razvoj prepoznala je značaj i održivost projekta „Suveniri Srbije”, kao nosioca razvoja i promocije suvenirskog tržišta, pa je Anu Jovanović angažovala da isti koncept primeni i u Crnoj Gori.