Sve niži prirodni priraštaj i duži očekivani životni vek menjaju starosnu strukturu unutar Evropske Unije i njeno stanovništvo postaje sve starije, što je već vidljivo u mnogim zemljama članicama.

Grčka je na putu da postane zemlja sa najstarijim stanovništvom u Evropi do kraja ove decenije i da u tom smislu prestigne Italiju.

Prema podacima evropske agencije za statistiku Eurostat, više od jedne petine stanovnika Evropske Unije starije je od 65 godina. Procena je da će se do kraja ovog veka dva i po puta uvećati populacija starijih od 80 godina, sa sadašnjih 5,9 na 14,6 odsto.

Kao posledica toga, radno sposobno stanovništvo sve je manje, dok se broj penzionera povećava, što predstavlja sve veće opterećenje za penzioni i zdravstveni sistem. Trenutno tek nešto više od tri radno sposobne osobe izdržavaju jednog penzionera.

Prosečan Evropljanin danas ima 43,9 godina. U poslednjih deset godina, prosečna starost Evropljana porasla je za 2,6 godina, a najviše u Španiji, Portugaliji i Grčkoj, za više od četiri godine.

Prosečna starost najviša je u Italiji - 47,2 godine, a najniža na Kipru - 37,7.

Ipak, prema trenutnim tendencijama, do 2020. godine Italiju će prestići Grčka.

S obzirom na to da je polovina Grka starija od 50 godina, Eurostat procenjuje da će se stanovništvo te zemlje do 2050. smanjiti za milion, a do 2070. za dva miliona. Demografski projekcije Evropske Unije pokazuju da u toj mediteranskoj zemlji tokom poslednje četiri decenije opada broj učenika, studenata, te ekonomski aktivnog stanovništva. Ministarstvo rada u Atini upozorava da je demografsko pitanje veliki problem za Grčku i da predstavlja veliki rizik, kako za penzioni i zdravstveni sistem, tako i za ekonomiju i bezbednost zemlje.