Italija prva u svetu zakonom zabranila hranu iz laboratorije

  • Bez autora
  • Apr 06 2023
  • 603 pregleda

Italija kaže NE sintetičkom mesu, kao i mleku, pa i veštačkoj hrani za stoku. Italijanska vlada je donela odluku da zabrani proizvodnju i komercijalizaciju sintetičke hrane kako za ljude tako i za životinje, što je u suprotnosti sa onim što se dešava u Americi i Singapuru, zemljama u kojima je korišćenje ove hrane dozvoljeno.

Italijanski ministar poljoprivrede, za bezbednost hrane i šuma Frančesko Lolobriđida kaže da je Italija prva odrekla sintetičke hrane.

To je, kako ističe, prvi zakon na svetu koji zabranjuje komercijalizaciju i laboratorijsku proizvodnju sintetičke hrane.

„Sintetička hrana ne garantuje kvalitet, zdravlje niti kulturu i enogastronomsku tradiciju naše zemlje. Na taj način bismo rizikovali i veću nezaposlenost jer bi se ta hrana proizvodila tamo gde radna snaga košta manje u društvu u kome bi bogati jeli zdravu hranu, a siromašni ne“, objašnjava ministar Lolobriđida.

Istog je mišljenja i italijanski ministar zdravlja Oracio Skilači: „Zabrana proizvodnje se bazira na predostrožnosti jer do danas nemamo jasne podatke o tome kakve efekte bi ovakva hrana imala po naš organizam. Na prvom mestu je zdravlje građana kao i očuvanje naše kulinarske tradicije koja se bazira na mediteranskoj dijeti.“

Nepoštovanje ovog zakona podrazumeva vrlo rigidne kazne od 10.000 do 60.000 evra pa i do 10 odsto zarade.

Šta je sintetičko meso?
Sintetičko ili veštačko meso je hrana nastala zahvaljujući uzgajanju in vitro životinjskih matičnih ćelija.

Ove matične ćelije razmnožavaju se u kontrolisanom ambijentu. Sintetičko meso je hrana životinjskog porekla i ne treba ga mešati sa biljnim mesom.

Izraz „sintetičko meso“ takođe osporavaju neki naučnici, kao što je istraživač Instituta za bionauke i bioresurse CNR-a u Napulju Roberto Defez, jer ne postoji proces hemijske sinteze. Sintetičko meso se dobija od matičnih životinjskih ćelija dok se tzv. biljno meso proizvodi od sočiva, pasulja i drugih proizvoda biljnog porekla.

„Sintetičko meso se proizvodi u laboratoriji počevši od matičnih ćelija uzetih iz životinjskog tkiva (npr. goveda, ovaca) koje se zatim podstiču na razmnožavanje na podlogama koje sadrže faktore rasta, unutar bioreaktora. Kada se umnože, ove ćelije se potom diferenciraju u zrela tkiva unutar jedne vrste skele, biokompatibilnih struktura, sve dok se ne dobije proizvod veoma sličan prirodnom mesu“, objašnjava za italijanski list Il fato kvotidijano dr Stefanija Ruđeri, istraživač Instituta Krea, najpoznatijeg italijanskog instuta za istraživanja u vezi sa ishranom, i docent na medicinskom fakultetu Tor Vergata u Rimu.

Ruđerijeva je takođe izjavila da do sada nije urađeno dovoljno studija i istraživanja koji bi mogli da dokažu potpun i siguran nutricionistički kvalitet ovih proizvoda.

Nauka o sintetičkom mesu
Do danas nije urađeno dovoljno istraživanja koja mogu da nam jasno pokažu rizike na duge staze od ishrane mesom koje je napravljeno u laboratoriji. EFSA (European Food Safety Authority) na svom sajtu navodi: „Meso uzgajano u laboratorijskim uslovima moglo bi se smatrati inovativnom solucijom koja obećava sigurnu ishranu, koja je zdrava i ne zegeđuje životnu sredinu. Ipak, potrebna su dodatna istraživanja da bismo bili apsolutno sigurni u ovaj način ishrane.“

Ukoliko EFSA dâ autorizaciju za proizvodnju i trgovinu ovim mesom u Evropskoj uniji, Italija neće dozvoliti uvoz i proizvodnju. Doktorka Ruđeri naglašava da postoji rizik da naš organizam ne prepozna ovu vrstu hrane kao i da neće imati dovoljno hranljivih sastojaka pa da može doći do alergija i netolerancije.

Prema rečima dr Ruđeri, izbor italijanske vlade da zabrani ovo meso jeste zasnovan na oprezu te uzima u obzir zdravlje svih građana, a danas nutricionisti generalno preporučuju da se smanji unos mesa što se odnosi i na sintetičko meso.

Cena sintetičkog mesa i zarade
Danas nije poznata tačna cena ovakve vrste mesa, naime 2008. je proizvodnja oko 250 grama sintetičkog mesa koštala oko milion evra, 2015. koštala je oko 250.000 evra, a danas je potrebno izdvojiti 13 do 15 evra.

Cena je u drastičnom opadanju zahvaljujući tehnologijama te mogućoj masovnoj proizvodnji širom sveta. Mnogo je onih koji smatraju da će koštati manje od pravog mesa. Prema Makinsijevoj analizi tržišta, proizvodnja ove vrste hrane će do 2040. dovesti do zarade od 450 milijardi dolara tj. 20 odsto globalnog tržišta mesa.

U ovu vrstu mesa ulažu Bil Gejts (osnivač „Majkrosofta“), Ričard Brenson (osnivač „Virdžina“), ali i poznate ličnosti poput Leonarda Dikaprija pa i prehrambeni giganti kao „Tajson fud“, „Kelogs“ i „Kargil“.

Povezane informacije

Komentari

    Prikaži više 
     Prikaži manje

Ostavite komentar