Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali najavio je danas da u Srbiju 20. oktobra dolazi Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), sa kojom će se razgovarati o novom stendbaj aranžmanu, koji bi trebalo da pruži dodatni podsticaj reformama i sigurnosti ulaganja u Srbiji.

Mali je, gostujući na Radio-televiziji Srbije (RTS), rekao da je za Srbiju aranžman sa MMF-om izuzetno važan, i podsetio na to da je sa tom finansijskom institucijom saradnja krenula 2015. godine, kao i da su nam pomogli da kroz dosadašnji reformski proces prođemo brzo i uspešno.

Prema njegovim rečima, sada bismo mogli da povučemo mnogo povoljnija novčana sredstva, nego što bi to bio slučaj kada bismo se zaduživali na finansijskom tržištu kapitala.

On je naveo da je u ovom trenutku javni dug Srbije 31,5 milijardi evra, odnosno približno 53 odsto, što je daleko ispod nivoa Mastrihta, dok smo u drugom kvartalu imali stopu privrednog rasta od 3,9 odsto.

Uprkos svemu mi smo stabilni i jaki. Imamo 2,5 milijardi evra na računu i potpuno smo likvidni, što znači da smo spremni za predstojeću zimu, poručio je ministar.

Mali je ocenio da u budućem periodu neće biti lako, podsetivši na to da smo svake godine kupovali struju, ali je razlika u tome što je cena po megavat-satu bila 70 ili 90 evra, a sada je 400 ili 500 evra, zbog čega je uputio apel građanima da štede energiju.

Ministar je ponovio da će bez obzira na otežavajuće okolnosti naši najstariji sugrađani moći da očekuju povećanje penzija od 1. novembra od devet odsto, a od 1. januara naredne godine od 12 odsto.

Tako će od 1. januara penzioneri imati preko 20 odsto veću penziju. Imajući u vidu da je prosek inflacije za ovu godinu oko 11,5 odsto, a za sledeću je projekcija 8,7 odsto, imaćemo povećanje penzija u realnom iznosu, rekao je on.

Takođe, kako je dodao, imamo i odluku o povećanju minimalne zarade od 14,3 odsto i po prvi put ona ide preko 40.000 dinara, a od 1. januara idemo i sa povećanjem plata u javnom sektoru od 12,5 odsto.

Država nastavlja da sprovodi ekonomsku politiku koja, s jedne strane vodi računa o životnom standardu građana, a s druge strane bitno je da se nastave potrošnja i ekonomska aktivnost, zaključio je Mali.