Rezultati novog istraživanja pokazuju da uređaji koji reaguju na glasovne komande, poput Siri i Alekse, mogu imati dugoročni uticaj na empatiju, saosećanje i veštine kritičkog razmišljanja.

Počevši od podsećanja mališana da idu u toalet do pričanja priča za laku noć i korišćenja kao „partnera za razgovor“, pametni uređaji koji se aktiviraju glasom pomažu u odgajanju dece skoro od dana njihovog rođenja, piše Gardijan.

Međutim, brzi porast broja glasovnih asistenata, među kojima su "Google Home", „Amazonova“ Aleksa i „Eplova“ Siri, mogao bi, prema novim istraživanjima, imati dugoročan uticaj na društveni i kognitivni razvoj dece, posebno na njihovu empatiju, saosećanje i veštine kritičkog razmišljanja.

„Višestruki uticaji na decu uključuju neodgovarajuće odgovore, ometanje društvenog razvoja i usporavanje procesa učenja“, rekao je Anmol Arora, koautor istraživanja objavljenog u časopisu Archives of Disease in Childhood.

Ono što je najviše zabrinjavajuće je to što deca uređajima pripisuju ljudske karakteristike i ponašanje, a oni su, kako navodi Arora, „u suštini lista odabranih reči i zvukova spojenih u rečenicu“.

Deca antropomorfizuju (pripisuju ljudske osobine i obrasce ponašanja), a zatim oponašaju uređaje, kopirajući njihov neuspeh da promene svoj ton, jačinu, naglasak ili intonaciju govora. Drugi problem je nedostatak automatskih očekivanja mašina da im deca kažu: Molim te/vas ili Hvala.

Uređaji su takođe ograničeni u vrstama pitanja na koja mogu da odgovore.

„Kao rezultat toga, deca će naučiti veoma mali broj načina da nešto pitaju i to uvek u obliku zahteva“, objašnjava Arora.

Postoje i problemi sa prepoznavanjem različitih akcenata.

„Veoma malo dete možda neće moći pravilno da izgovori određene reči, a onda postoji rizik da će njegove reči biti pogrešno protumačene i kao rezultat toga mališan može biti izložen nečemu neprikladnom“, ukazao je Anmol Arora, navodeći primer kada je desetogodišnja devojčica bila izložena onlajn izazovu gde joj je rečeno da dodirne električni utikač novčićem.

„Ovi uređaji ne razumeju šta govore. Oni samo izbacuju neke informacije kao odgovor na veoma usko definisan upit, koji je ionako možda pogrešno razumeo, bez ikakvog stvarnog razumevanja bezbednosti i bez obzira na to ko ih sluša“, naglasio je Arora.

Dr Adam Miklosi nedavno je objavio studiju koja dokazuje da upotreba pametnih telefona i tableta povezuje ponovo „instalacije u dečjem mozgu“ i da te izmene veza imaju dugoročne efekte. Dr Miklosi nazvao je istraživanje koje su sproveli Arora i njegove kolege „važnim“ i rekao da je potrebno da se uradi više kako bi se kompanije navele da ozbiljno shvate ovo pitanje.

„U ovom trenutku, ovi uređaji su veoma primitivni jer ljudi koji ih razvijaju ne mare za interakciju ljudi ili njihov uticaj na razvoj dece. Oni znaju kako odrasli koriste ove uređaje, ali način na koji ih deca koriste i uticaj koji imaju na decu su veoma različiti. Potrebno nam je mnogo više istraživanja, kao i etičke smernice za njihovu upotrebu od strane dece“, naglasio je Miklosi.

Međutim, dr Kerolajn Ficpatrik, kanadska naučnica koja sa timom ispituje upotrebu digitalnih medija od strane dece i njenih implikacija na promovisanje zajedništva (Digital Media Use by Children and Its Implications for Promoting Togetherness: An Ecosystemic Approach) smatra da nema razloga za zabrinutost.

„Istina je da je deci potreban bogat kontekst i signali za učenje i razvoj vokabulara koji trenutno ne mogu da prođu kroz interakciju sa tehnologijom jer ona pruža samo minimalne informacije i alate i kontekst“, obrazložila je dr Ficpatrik.

„Dete koje je već bilo stidljivo ili koje je provelo previše vremena na svom uređaju moglo bi da razvije socijalne veštine i socijalne kompetencije nižeg kvaliteta u odnosu na svoje vršnjake, kao i da ima poteškoće u korišćenju osnovnih formulacija učtivosti i loše razvije neverbalne komunikacijske veštine – kao što su načini da nekoga prekinu tokom razgovora ili uspostavljanje kontakta očima“, navela je dr Ficpatrik ističući da bi ta deca imala lošije odnose sa svojim vršnjacima, nastavnicima i članovima porodice i povećanu socijalnu izolaciju.

„Međutim, dok god se roditelji pridržavaju preporučenih granica za decu i dok deca imaju dovoljnu količinu interakcije sa starateljima i vršnjacima, mislim da ne bi trebalo da postoji razlog za uzbunu“, poručila je dr Ficpatrik.