Da li vam se ikada desilo da pogledate na sat i da dve sekunde nakon ove provere ipak zaboravite koliko je sati i ponovo pogledate u telefon? Ukoliko se možete setiti još primera u kojima ste tražili određenu informaciju, koju biste gotovo trenutno zaboravili, verovatno ste postali žrtva „Google efekta“.

„Google efekat“ opisuje čudnu pojavu po kojoj su performanse pamćenja ljudi lošije za informacije koje su lako dostupne, nego za informacije za koje je potrebno više napora da se dobiju, piše Psychology Today.

Efekat je dobio ime po Google pretraživaču, koji olakšava pristup širokom spektru informacija.

Primeri takvih „lakih“ informacija uključuju činjenice dostupne na online enciklopedijama poput Wikipedie, naslovi vesti prikazani u mobilnim aplikacijama, značenja reči iz internet rečnika i tako dalje.

„Google efekat“ bio je predmet brojnih istraživačkih studija. Jedan od eksperimenata zahtevao je od učesnika da pročitaju i otkucaju 40 opšte poznatih činjenica, poput „nojevo oko veće je od mozga“. Dok je polovini učesnika rečeno da će sve činjenice biti sačuvane na računaru, druga polovina je pretpostavila da će one biti izgubljene. Svi učesnici istraćivanja su kasnije radili test memorije, kojim je proveravano njihovo pamćenje trivijalnosti uključenih u eksperiment.

Ispostavilo se da je druga polovina učesnika, odnosno oni kojima je rečeno da se ne oslanjaju na svoj računar za čuvanje informacija, nadmašili ostale. Jasno je da prva polovina učesnika nije osetila potrebu da se seti trivijalnih stavki eksperimenta jer su očekivali da će ih pogledati kada to bude bilo potrebno.

Da li "Google efekat" umanjuje životno iskustvo?

Naučnici i psiholozi su podeljenog mišljenja u vezi sa ovim fenomenom. Dok jedan deo njih smatra da je „Google efekat“ adaptivni mehanizam koji sprečava zatrpavanje mozga nepotrebnim informacijama, drugi pak ukazuju na različite rizike koje nosi naše preterano oslanjanje na Google i srodnu tehnologiju.

Prvi od njih jeste razvijanje zavisnosti od tehnologije. Naime, preduslov za oslanjanje na tehnička memorijska sredstva podrazumeva stalnu dostupnost ovih uređaja, te mogu osećati pritisak da budu stalno povezani sa svojim telefonima, računarima ili tabletima.

Takođe, stručnjaci smatraju da „Google efekat“ može umanjiti kvalitet naših života. Nedavno istraživanje je pokazalo da se pomenuti efekat može primeniti i na informacije u obliku slika. Studija je sprovedena nad posetiocima muzeja. Prva grupa je ohrabrena da fotografiše sve muzejske predmete, dok je druga grupa prošla kroz muzej bez sredstava za snimanje svog iskustva. Nakon toga, učesnici obe grupe su radili test memorije o predmetima na koje su nailazili tokom obilaska. Ispostavilo se da je grupa kojoj je bilo dozvoljeno fotografisanje zapamtila daleko manje detalja u odnosu na grupu bez kamera. To ukazuje da upotreba fotografija za pomoć pri pamćenju može uticati na iskustva ljudi o svetu koji ih okružuje.

Prevazilaženje „Google efekta“

S obzirom na rizike koje nosi prekomerno oslanjanje na lako dostupne informacije, Psychology Today preporučuje tri jednostavne strategije koje mogu poboljšati naše pamćenje u eri moderne tehnologije.

Prva od njih jeste da isključite svoj „autopilot“ i svesno tragajte za novim informacijama. Druga strategija je fizičko zapisivanje novih informacija, budući da vođenje beleški može doprineti poboljšanju pamćenja. Poslednji savet se odnosi na smanjenje upotrebe telefona, tableta ili računara, jer ukoliko vam nisu pri ruci, nemate izbora već da sve ono što ste videli ili doživeli zadržite u svom sećanju.