Šafran predstavlja jedan od najskupljih i najtraženijia začina na svetu, a poznat je i pod nazivom "crveno zlato".

Aromu šafrana znalci opisuju kao takvu da podseća na metal i med sa primesom suve trave ili sena, a hrani daje blistavu žuto-narandžastu boju. Iako se ovaj začin se široko upotrebljava u persijskoj, indijskoj, evropskoj i arapskoj kuhinji, mnogi nisu upoznati zbog čega se njegova cena u prodaji na veliko kreće u rasponu od 1.100 do čak 11.000 dolara po kilogramu!

Ipak, mnogi faktori zajednički utiču na cenu šafrana.

Za početak, razlog njegove visoke cene leži u činjenici da se on ne može svuda uzgajati. Skoro sav šafran raste u pojasu od Španije na zapadu do Indije na istoku. Ostali kontinenti, osim Antarktika, proizvode veoma male količine. Tako je na primer 2014. godine proizvedeno svega 250 tona šafrana u celom svetu, dok je Iran zaslužan za oko 90% globalne proizvodnje!

Čak i na mestima na kojima uspeva, šafran nije lako uzgajati. Naime, niti šafrana, od kojih se pravi čuveni začin, nalaze se u središtu ljubičastog cveta zvanog Crocus sativus. Sakupljanje ovih niti šafrana je veoma teško budući da su vrlo delikatne, te se ovaj posao obavlja ručno, što zahteva mnogo sati rada.

Kako u svakom cvetu postoje samo tri niti šafrana, to znači da bi moglo biti potrebno čak 150.000 niti da bi se dobio jedan kilogram začina!

Obzirom da se za gram semena šafrana najfinijeg kvaliteta izdvajaju cifre veće od 65 dolara, ovaj začin neretko može biti skuplji čak i od plemenitih metala.

Pri poređenju s drugim začinima ili sušenom hranom, nutritivni sadržaj osušenog šafrana pokazuje bogatstvo hranljivim vrednostima, naročito B vitaminima i dijetetskim mineralima. U porciji od jedne supene kašike, što je oko dva grama, najznačajnije je prisustvo mangana od 28% preporučenog dnevnog unosa.

Neke studije su pokazale i da je šafran kao suplement olakšao simptome pacijenata sa teškim depresivnim poremećajima, a pokazao se korisnim i kod blage do umerene depresije.

Pored ishrane, šafran ima dugu istoriju upotrebe u tradicionalnoj medicini. Takođe, ovaj začin se koristio i kao bojilo za tkanine, posebno u Kini i Indiji, a upotrebljavan je i u proizvodnji parfema.