Pričamo o Velikim Ženama koje su menjale Srbiju, jer mart je mesec kad se sećamo Njihove duge borbe za naša prava danas...

Koliko je genijalnih i plemenitih umova nepravedno proterano iz istorije i zaboravljeno jer su bile žene… Te hrabre, samosvojne Srpkinje, morale da se suprotstave porodici, čaršiji, kraljevima i ministrima - da bi dobile pravo da se obrazuju i rade. I dobrano su propatile i bile kažnjavane, hapšene, ismevane, proterivane zbog svoje spremnosti na ličnu žrtvu zarad opšteg dobra i višeg cilja. Danas zvuči nepojmljivo da u Srbiji žene nisu imale pravo na osnovnu školu do 40-ih godina 19. veka; za visoko obrazovanje izborile su se početkom 20. veka.

Svojom neustrašivošću postale su simboli najdubljeg humanizma i čovekoljublja i ovu tribinu posvećujemo sećanju na njih, njihov rad, hrabrost, borbu, žrtvu i velike uspehe koje su ostvarile i tako menjale svoju, ali i naše sudbine danas… Jer One su menjale Srbiju, koja je sporo napuštala stroge partijarhalne obrasce osmanskog načina života i modernizovale srpsko društvo. Da nije bilo njih, mi možda ne bismo danas imale pravo glasa, slobodu kretanja, putovanja, obrazovanja, zapošljavanja, nasleđivanja imovine…

Pričamo o Dragi Dimitrijević Dejanović, srpskoj društveno-kulturnoj aktivistkinji, uciteljici, glumici i pesnikinji koja se prva javno zalagala na pravo Srpkinje da se obrazuje i radi, Katarini Milovuk, pravoj heroini borbe za ženska prava, osobi koja je trčala daleko ispred svog vremena i bila prva u mnogim stvarima, Dragi Ljočić, prvoj srpskoj lekarki, Nadeždi Petrovic, slikarki i ženi zvanoj Hrabrost, Isidori Sekulić, prvoj ženi akademiku u istoriji Srbije kojoj čaršija nikad nije oprostila što je bila toliko obrazovana, a zaboga ostala “baba devojka” i “usedelica”, Jelisaveti Načić, prvoj ženi arhitekti u Srbiji (ali i jednoj od prvih u Evropi), Mariji Magi Magazinović, prvoj srpskoj novinarki I ženi koja je donela moderan balet u Srbiju, Danici Jovanovic, srpskoj slikarki koja je pripadala generaciji srpskih modernista, koji su umetničko školovanje započeli pocetkom 20. veka, a njihov kreativni uspon su prekinuli Balkanski i Prvi svetski rat i koju je austrougarska vojska streljala zbog njenog rodoljublja na početku Velikog rata, kao I o Kseniji Atanasijević, prvoj ženi doktoru nauka u Srbiji, najpoznatijoj srpskoj filozofkinji koja je bila i prva žena izabrana za docentkinju na Univerzitetu u Beogradu. Etnolog dr Tihomir Đorđević joj je te 1924. godine poželeo dobrodošlicu u patrijarhalni profesorski lobi: “Čestitam
koleginice. Dobrodošli u pakao”.

Položaj žene u srpskom društvu u prvoj polovini 20. veka možda najslikovitije opisuju reči Katarine Milovuk koja je 1900. pisala direktno kralju Aleksandru Obrenoviću sa zahtevom da ženama dozvoli da glasaju. Drugi put je odbijena.

„U zakonu stoji da pravo glasa ima svaki srpski građanin koji plaća toliko i toliko poreze. Ja smatram da smo i mi građani iako smo ženskog pola, i ja sam tražila ili da nas oslobode sviju građanskih dužnosti ili da nam dadu sva prava”.