Svako sedmo dete u Srbiji ima deformitet stopala, a svako jedanaesto defrmitet kičme, podaci su Instituta "Batut", objavljeni pre pandemije.

Da li se promenio zdravstveni karton najmlađih i koliko je na njega uticala pandemija objasnila je profesorka Ivana Petronić Marković, specijalista fizikalne medicine Dečje klinike u Tiršovoj, ističući da je važno pričati o deformitetima kičme i stopala koji prate decu u razvoju.

„Fizička neaktivnost, sedenje, gojaznost tokom pandemije uticali su na deformitete kod dece i veliki broj dece dolazi na preglede. U fazi naglog rasta i u pubertetu javljaju se deformiteti u vidu lošeg držanja i važno je da se obavi pregled i da savet lekara", istakla je profesorka.

Ističe da je u modernom životu smanjena fizička aktivnost, pa deca nemaju dobru fizičku potporu i posledica je skolioza. Roditelji treba redovno da vode decu na sistematske preglede.

„Period progresije deformiteta javlja se u fazi puberteta i ako se tada otkrije moguće je sprečiti deformitete. Savet je fizička aktivnost i bavljenje sportom prema afinitetima deteta.Svaki program je individualan, važni su simetrični sportovi zbog kičme, a savetuje se i da deca budu što više bosa zbog stopala", rekla je prof. Ivana Petronić Marković, specijalista fizikalne medicine Dečje klinike u Tiršovoj.