Hoće li porodiljama naknade biti usklađene sa minimalcem?

  • Bez autora
  • Sep 22 2022
  • 87 pregleda

Od prošlog leta mame koje odlaze na porodiljsko odsustvo imaju pravo na naknadu u visini minimalne mesečne plate, bez obzira na to koliko dugo su pre toga bile zaposlene.

Međutim, one majke koje otvore porodiljsko odsustvo krajem ove godine jer im je u januaru termin za porođaj primaće cele naredne godine minimalac iz ove godine, što je nešto više od 35.000 dinara, a ne kako je nedavno usvojeno 40.000 dinara.

To je razlog zbog kog su udruženja roditelja, pre svih Centar za mame, rešili da upute apel i zatraže od države da ne zaboravi porodilje.

“Godinama je ovako, kad god se minimalac menja, ako su radnice bile na porodiljskom one primaju naknade koje su bile u tom trenutku. Imamo primer kod prosvetnih radnica, ako su bile na porodiljskom dok je bilo povećanje plata one su sve vreme primale ono što su primale i onog trenutka kada su otišle ne porodiljsko”, kaže za Danas Jovana Ružičić iz Centra za mame.

Ona napominje da je krajnje vreme da se stvari promene, a da Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom trenutno predviđa da plata tokom tih godinu dana ili dve koliko je žena na porodiljskom ostane ista kakva je bila kada je na odsustvo odlazila.

“Od 1. januara minimalna plata će biti 40.000 dinara, a žena koja se u januaru porodi, a na porodiljsko odsustvo ode u decembru jer se na porodiljsko odlazi 28 dana pre porođaja, cele sledeće godine primaće 35.000 dinara”, ističe Ružičić.

Ovo se dešava godinama, naglašava ona, a ovoga puta su želeli da skrenu pažnju baš zbog toga što je u poslednjih godinu dana sve izuzetno poskupelo.

“Sindikati kažu da je minimalna potrošačka korpa 52.000 dinara, pritom u njoj je 150 dinara za obrazovanje, to je bukvalno jedna sveska. Minimalna korpa ne pokriva ni voće ni povrće, ima gomila hleba, ulja, a da ne govorimo o tome koliko mame moraju da se hrane kvalitetno”, ističe Jovana Ružičić.

Kada se prošle godine menjao Zakon o finansijskoj podršci usvojeno je nekoliko stvari – da naknada za sve žene koje odu na porodiljsko bude najmanje na nivou minimalca jer je pre toga moglo da ih zadesi da prime i 1.000 dinara naknade.

Osim toga, poljoprivrednim osiguranicama je obračunski period za plate smanjen sa 24 na 18 meseci, dok je granica za one koje imaju veće plate pomerena – te sada na porodiljskom mogu da primaju do pet prosečnih zarada, umesto tri koliko je bilo ranije.

Neke druge bitne stvari, uprkos insistiranju udruženja i roditelja nisu promenjene.

“Nekoliko puta pokretali smo kampanju da se izmeni Zakon i govorili da nije dovoljno to što je do sada promenjeno, a najviše smo pričali o preduzetnicama. Izgledalo je da su nas čuli, jer se Srbija zalaže za žensko preduzetništvo, dobijaju se subvencije za samozapošljavanje. Ali onda dođemo u situaciju – pomoći ćemo ti da otvoriš firmu, da plaćaš poreze, da ti nama daješ novac, a kada je država tebi najpotrebnija onda ne može”, kaže urednica portala Bebac Jasmina Mihnjak.

Ona napominje da su žene preduzetnice ostale prepuštene same sebi i da sve zaposlene kod jedne preduzetnice imaju veća prava od nje same.

“One su svrstane u potpuno drugu kategoriju, umanjene su im naknade zarade, tokom odsustva nisu im plaćeni porezi i doprinosi i za treće dete nemaju pravo na dve godine odsustva kako imaju ostale mame”, nabraja Mihnjak šta je to što je uskraćeno ženama preduzetnicama.

Oni koji su krojili zakon gledali su, kako kaže Mihnjak, da slučajno neka trudnica ne prevari državu i dobije pomoć na dva ili tri mesta.

“Razmišljali su da ona može da ode na bolovanje i radi u isto vreme. I umesto da kažu super, neka tako, jer će zaraditi da plati porez i neće zatvarati radnju i drugi će raditi kod nje, višestruko da se vrati, oni su rekli – ne može”, ističe Mihnjak.

Osim toga, muž žene preduzetnice ne može da preuzme umesto žene pravo na porodiljsko odsustvo kako to mogu muževi drugih zaposlenih žena.

Veliki problem, napominje ona, jeste i to što se ženama prilikom obračunavanja naknade koju će dobiti uzima prosek poslednjih 18 meseci, a ne 12, koliko je Konvencijom o zaštiti materinstva propisano.

“Za trudničko bolovanje je to bolje rešeno jer je obračunski period 12 meseci, a za mesece u kojima žena nije radila računa se minimalac i to je u redu. To bi trebalo da važi i za porodiljsko odsustvo”, napominje Mihnjak.

Udruženja roditelja i majki nisu ni u kakvom kontaktu sa resornim ministarstvima. Danas je pitao Ministarstvo za brigu o porodici, kao i Ministarstvo rada da li su upoznati sa apelom Centra za mame i hoće li njihove naknade tokom porodiljskog odsustva biti usklađene sa novom minimalnom cenom rada koja počinje da važi od 1. januara naredne godine, ali za sada odgovor nismo dobili.

Povezane informacije

Komentari

    Prikaži više 
     Prikaži manje

Ostavite komentar